Knjeginja Ljubica Obrenović
Prva dama moderne Srbije
Knjeginja Ljubica Obrenović (1788–1843) nije bila samo supruga kneza Miloša Obrenovića – bila je simbol upornosti, snage i borbe jedne žene u vremenu kada su žene bile senke svojih muževa. Imala je značajnu ulogu u društvenim i političkim zbivanjima u Srbiji u prvoj polovini 19. veka. Udala se za Miloša sa samo 17 godina, a vrlo brzo postala i prva dama moderne Srbije. Knezu Milošu je rodila osmoro dece (od kojih su do zrelog doba preživele dve ćerke, Petrija i Savka i naslednici Milan i Mihajlo).
Iako formalno nikada nije imala političku moć, Ljubica je često uticala na političke odluke svog supruga. Jedan francuski diplomata je o njoj zapisao: “Ona ima više razuma nego svi Miloševi savetnici zajedno.” Mnogi savremenici su tvrdili da je bila “knez u senci”. Bilo je poznato da je uvek bila naoružana, posebno u kriznim periodima ustanaka, kod sebe je za pojasom uvek nosila dve kubure.
Kad kubura opali
Bila je poznata po svom temperamentu i ljubomori – sa razlogom. Miloš i Ljubica nisu imali srećan brak, Knez je bio čuven po svojim brojnim ljubavnim avanturama. Jedna od najpoznatijih priča je kada je ubila Miloševu ljubavnicu Petriju, ispalivši revolverom u afektu. Iako su tadašnji izvori pokušali da zataškaju incident, priča je preživela vekovima. Ljubica je izbegla smrtnu kaznu trudnoćom, jer je u tom momentu nosila budućeg naslednika Milana. Miloš je pored Petrije imao još nekoliko javnih ljubavnica, od kojih je jedna od značajnijih bila Stanka. Priča se da je Ljubica planirala i njeno ubistvo.
Liberalni brak 19. veka
Nakon ubistva Petrije počeli su da žive odvojeno, pa se izgradnja konaka Knjeginje Ljubice smatra posle ubistva Petrije i Miloševe želje da je odvoji od sebe. Osim bračnih, počeli su da se razilaze i u političkim pitanjima. Poznato je da je 1835. u taboru kneževih protivnika, sa ustavobraniteljima dogovorila pokretanje bune protiv svog muža.
Zaštitnica u crnini
Ipak, ona nije bila samo “ljubomorna žena” – bila je zaštitnica svojih sinova, posebno Mihaila, koji je kada je knez Miloš abdicirao sa ocem pošao u izgnanstvo, dok je vlast preuzeo knez Milan, nažalost ne zadugo. Samo 25 dana od svoje vladavine, Milan preminuo. Tako je Ljubica izgubila i peto dete i nakon tog tragičnog događaja, ostatak života provela u crnini.
Ljubica je dugo radila na tome da osigura poziciju na vlasti jedinog preostalog naslednika Mihaila i očuva dinastiju Obrenović. Ustavobranitelji su saznali da radi na povratku Miloša i Mihajla što je izazvalo Vučićevu bunu u Kragujevcu. Ustavobranitelji su porazili kneza Mihaila i jednoglasno za kneza izglasali Aleksandra Karađorđevića. U prognonstvo sa sinom Mihajlom krenula je i Ljubica i nikada se nije vratila u Srbiju.
Nakon smrti, sahranjena je u manastiru Krušedol, na Fruškoj Gori što je velika čast, jer se tamo sahranjuju pripadnici najvišeg staleža.
Knjeginja je ostala upamćena kao žena koja je u muškom svetu našla svoj glas. Bila je srčana, ponosna, obrazovana i izuzetno odana svojoj porodici i narodu. U vremenu kada je žensko mišljenje bilo gotovo nepostojeće u javnosti, ona je bila glas razuma iza trona.
Zadužbine i tragovi
Njena najveća i danas vidljiva zaostavština je Konak Knjeginje Ljubice u Beogradu, podignut 1831. godine – simbol srpske aristokratije u nastajanju, mesto diplomatije i odlučivanja. Danas je taj konak muzej koji svedoči o životu srpske elite 19. veka.
Ulica Knjeginje Ljubice – istorija pod nogama
Mesto gde sada stojite jedna je od najlepših i najstarijih beogradskih ulica, prepuna istorije i duha prošlih vremena. Ime nosi po snažnoj i hrabroj Knjeginji Ljubici Obrenović, čije je ime i danas simbol moći i dostojanstva. Ulica je zaštićena kao kulturno-istorijska celina. Bila je mesto brojnih važnih susreta, pregovora i diplomatskih razgovora tokom 19. veka. Arheološki nalazi iz rimskog doba pronađeni su u njenoj blizini, jer se nalazi na prostoru nekadašnjeg rimskog Singidunuma.
